„Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije Evrope“ – Ante Marković, decembar 1989.
„Mi se nalazimo u jednom vremenskom periodu u kojem gradimo puteve za reformiranje našeg društva. To činimo u prelasku iz jednog društva koje je ušlo u globalnu krizu i u svim zemljama bivšeg takozvanog realnog socijalizma. Došlo je do raspada tog sistema i do toga da se stvari vraćaju na prapočetak, od kada, prema procjenama svih danas realnih ekonomista, treba proći petnaestak, dvadeset, pa čak i četrdeset godina, da iz stanja u kome smo se nalazili četrdeset ili osamdeset godina, napuštajući jedan, izgradimo novi sistem.
... U najkraćem mogućem periodu, a mi smo procijenili da bi to moglo biti pet godina.
... Šta traže oni koji napadaju rezultate reformi? Ponovo štampati novce, ponovo zatvoriti naše granice, ponovo se traže investicije koje trebaju reproducirati nesposobnu privrednu i lošu ekonomsku strukturu“ – Ante Marković, oktobar 1990.
„Mi smo aplaudirali i pomagali tržišno orijentisanom programu Savezne vlade koji je u celom svetu obezbedio poverenje Jugoslaviji. Obezbedili smo tehničku pomoć u projektu štednje izdataka za energiju, stručnu pomoć za projekat privatizacije i reforme bankarskog sistema i obrazovanje nove generacije jugoslovenskih menadžera. Zbog svega toga moram da izrazim žaljenje što Markovićev program nije dobio podršku od svih republika“ – američki ambasador Voren Zimerman 2.3.1991.
„Na sredini nadgrobne ploče nalazi se otvorena knjiga, izrađena u svetlom kamenu, a krajevi stranica delimično su pokriveni tamnijom senkom. Iznad knjige je dobro očuvana kamena figurica anđela, usnulog na mermernoj sferi, na kojoj je urezano Za uspomenu“ – piše Dragoslav Petrović, prilikom obilaska groba Ante Markovića u agvustu 2023.
Čitajući životno delo Dragoslava Petrovića, bliskog saradnika poslednjeg premijera SFJR Ante Markovića, doživećete trenutke mešanja osećanja.
Markovićev plan liberalizacije ekonomije i usmeravanje iste ka preduzetništvu davao je rezultate i dobio je podršku čitavog sveta. Za uspomenu ostaje pitanje kako bi se stvari odigrale na prostoru bivše Jugoslavije da su ekonomija i životni standard ljudi, građana, bile glavne i zaključne vodilje delovanja svih aktera tog regionalnog vremena.
Možda Jugoslavija svakako ne bi opstala kao državotvorna ideja, ali bi prestanak postojanja SFRJ možda bio praćen mirom, bez žrtava. Možda su zato 1989. i 1990. godina u senci devedesetih, jer je suviše bolno razmišljati o tome da su se stradanja mogla izbeći.
Životno delo Dragoslava Petrovića prikazuje važnu priču prošlosti i ukazuje na to šta se moglo bolje učiniti ranije, a šta bismo bolje morali učiniti danas.
