Postoji trenutak u životu kada shvatimo da nema jasnog uputstva. Nema pravilnika koji kaže šta je tačno ispravno, nema autoriteta koji će preuzeti odluku umesto nas. Ostaje samo procena, odgovornost i posledica.
Većina nas, međutim, naviknuta je na drugačiji sistem. Na sistem u kojem postoji procedura, jasni koraci, minimum koji treba ispuniti. Naučeni smo da radimo “po pravilima”. Ali retko se postavlja pitanje: da li nas stalno oslanjanje na pravila čini sigurnijima ili nas polako oslobađa potrebe da razmišljamo?
Upravo tu počinje suština knjige No Rules Rules.
Na prvi pogled, to je priča o Netfliksu. U stvarnosti, to je knjiga o razlici između ljudi koji čekaju uputstvo i ljudi koji razumeju pravac. O razlici između izvršavanja i odgovornosti.
U sistemu zasnovanom na pravilima, dovoljno je da ispratiš korake. Ako si tehnički ispravan, svoj deo si završio. Ali stvarni profesionalni život retko funkcioniše tako. U njemu nema uvek jasnog sledećeg poteza. Nema formulara za svaku situaciju. Nema garancije da će te procedura zaštititi od loše odluke.
I upravo zato Netfliksova filozofija nije “korporativna egzotika”. Ona je pokušaj da se odgovornost vrati pojedincu. Da se od ljudi očekuje da razumeju kontekst, da procene rizik, da donesu odluku i stoje iza nje.
Sloboda o kojoj knjiga govori nije haos. Ona je viši standard. U takvom sistemu više ne možeš da kažeš “samo sam pratio pravila”. Moraš da znaš zašto nešto radiš i da li je to zaista najbolje rešenje.
Čitajući ovu knjigu, počinjemo da primećujemo koliko često u svakodnevnom radu tražimo sigurnost u pravilima, koliko puta minimum postane cilj, koliko puta sistem dozvoljava mediokritet jer je “procedura ispoštovana”.
No Rules Rules zato nije samo knjiga o organizaciji rada. Ona je knjiga o mentalnom prelasku sa poslušnosti na odgovornost, sa praćenja uputstava na razumevanje konteksta, sa birokratskog razmišljanja na samostalno rasuđivanje.
Napisana jasno i konkretno, bez suvišne teorije, knjiga ne nudi lake recepte. Ona nudi nešto važnije: pomera granicu onoga što smatramo normalnim načinom rada.
Ako želite da razumete zašto je budućnost profesionalnog života manje vezana za pravilnike, a više za ličnu procenu i odgovornost, ova knjiga može biti vredna čitanja.
