„Kupi srebro!“ - jedna kratka rečenica, koju sam prvi put čuo u januaru 2024. godine, a koju je izgovorio Robert Kiosaki, autor čuvene knjige „Bogat otac, siromašan otac“. U tom delu, autor se ne posvećuje detaljnoj analizi srebra, ali se ono pominje, a kroz znanja koja se stiču čitanjem tog dela, kao i dela „Tok gotovog novca“ i „Inteligentni investitor“, Kiosaki ukazuje na slabosti savremenog monetarnog sistema, odsustvo finansijske edukacije i pismenosti i adekvatnog sagledavanja novca i finansija. Takođe, ukazuje na neophodnost finansijskog obrazovanja u ranom uzrastu, koje je on, preko svog bogatog oca, oca njegovog prijatelja, imao. Međutim, nemaju svi bogate očeve, niti njihovi prijatelji imaju bogate očeve. Najveće bogatstvo bogatog oca Roberta Kiosakija bila je dugoročna vizija, pridržavanje praktičnih zakona koje je primetio u svojim biznisima, razumevanje suštine novca, pridržavanje plana i veštine prodaje.
Kiosaki ukazuje da su zakoni poslovanja bogatog oca nešto što treba, kroz institucije obrazovanja, približiti mladima, a kroz različite kanale i starijima kojima to u toku njihovog školovanja bilo onemogućeno. Svojim knjigama, društvenom igrom CashFlow, podcastom Rich Dad Radio Show, Kiosaki popunjava taj prostor, ali on ostaje suviše veliki da bi ga pojedinci, uspešni kao i sam Kiosaki, popunili u potpunosti.
Sjedinjene Američke Države su postavile svetski standard u približavanju finansijske pismenosti svojim građanima. Iako se američki model ponekad može naći u Kiosakijevim kritikama, prvenstveno zbog penzionog fonda 401k, činjenica je da je upravo taj model razvio svest o neophodnosti adekvatnog i praktičnog finansijskog obrazovanja i pismenosti, što je rezultiralo time da milioni mladih Amerikanaca, ali i starijih, imaju svoj investicioni portfolio, koji ne mora biti veći od nekoliko hiljada dolara, posebno kada je reč o mladima. Mladi u Americi uviđaju moć pravih i prepoznatljivih investicija, kao i isplativost dugoročne strategije redovnog ulaganja i investiranja.
Ulaganje ili pak štednja u zlatu i srebru, barem početkom te 2024. godine, bio je sjajan način da mladi širom sveta upoznaju neki novi pogled na svet i finansije, koji prevazilazi prihvatanje mesečnog priliva novca koji nazivamo platom kao jedinog stabilnog, realnog i održivog. Između ostalog, takav pogled imao je i Kiosakijev otac, koji je, nakon što je dobio otkaz sa stabilnog i fino plaćenog posla, morao u poznim godinama raditi kako bi preživeo.
Početkom 2024. godine, cena unce srebra (oko 30 grama) iznostila je oko 25 dolara, a cena unce zlata oko 2.000 dolara. Tokom pisanja ovog teksta, 6.1.2026. godine, cena unce srebra iznosi oko 77 dolara, a cena unce zlata oko 4.443 dolara. Početkom 2024. godine, veliki broj mladih u Srbiji mogao je, umesto jednog večernjeg izlaska ili nekoliko kafa u kafiću kupiti jednu uncu srebra, što ih ne bi izašlo više od 3500rsd (zbog PDV-a). Oni koji imaju radni odnos, možda su mogli uštedeti taj iznos svakog meseca i čuvati ga upravo u jednoj ili više unci srebra u zavisnosti od mesečnih priliva i odliva novca. Kako je cena srebra rasla, verovatno bi nastavili sa tim navikama.
Međutim, postavlja se pitanje za mlade: Kako su mogli da znaju da je uopšte moguće kupiti fizičko zlato i srebro i čuvati ga ili čak uložiti u investicione fondove, čija su imovina zlato i srebro?
Drugo pitanje, a možda i prvo u logičkom sagledavanju situacije jeste: Zašto to učiniti?
Krenimo onda od tog „prvog“. Srebro je, za razliku od zlata, daleko više industrijski metal. Srebro je jedan od najvažnijih materijala u procesu izgradnje solarnih panela, mobilnih uređaja, oružja i baterija (električnih vozila). Lista se nastavlja.
Zlato je, sa druge strane, oduvek imalo pridatu civilizacijsku vrednost i notu bogatstva. Dugo je, kroz razvoj čovečanstva, krojilo finansijske odnose između zemalja i razvoj finansijskog sistema. Kao pokriće novca (dolar, evro...) čuvalo je vrednost dolara, sve dok Nikson 1971. nije ukinuo direktnu konvertabilnost dolara u zlato. Papirni novac tada je dobio mogućnost širenja u neograničenim količinama, čemu jasno svedočimo u 21. veku. Jedna od čestih fraza Roberta Kiosakija upravo jeste da „kada loš novac izbije na površinu, dobar novac beži u skrivanje“. Bez pokirća u zlatu, papirni i eletronski novac preplavili su monetarni sistem, a celokuni svetski dug iznosi 310% celokupnog globalnog bruto domaćeg proizvoda.
U cilju stabilizovanja nacionalnih ekonomija, vlade će morati naći način da, što bezbednije i bezbolnije, nastave da funkcionišu u svetu u kojem gotovo svakodnevno svedočimo upravo onim potezima koji ukazuju da se on ubrzano menja. Zlato svakako nije čekalo na vlade, kao ni ljudi koji su oduvek prepoznavali njegovu vrednost.
Uzimajući u obzir i industrijske potencijale srebra, ljudi su mu takođe pridavali sličnu percepciju kao zlatu, ali u manjoj meri. Međutim, lažni signali JP Morgana po pitanju srebra, koji ih koštaju tužbe u iznosu od milijardu dolara, ukazuju na to da je realna vrednost srebra možda znatno veća, što se u protekle dve godine svakako pokazuje kao ispravno stanovište.
Da je teško da će svet naći druge alternative i da će, vrlo verovatno, vrednost zlata i srebra rasti, misle i potvrđuju mnogi svetski analitičari.
Dobili smo odgovor na pitanje zašto to činiti.
Drugo pitanje je, za mlade sa naših prostora, verovatno i važnije. Do pre nekoliko godina postavio bih isto pitanje. U zaista velikom broju razgovora sa svojim vršnjacima iz Srbije, primetio sam da mnogi nisu upoznati sa pravom vrednošću zlata i srebra, kao ni sa investiranjem. Međutim, reći da nisu zainteresovani da upoznaju taj sistem bila bi laž. Jedina razlika koju sam ja učinio pre nekoliko godina jeste što sam uzeo knjige na te teme u šake, što me svakako ne čini ekspertom, ali je rezultiralo onim što opisujem kroz ovaj tekst, a to je otvaranje novog sveta, sveta zdravog finansijskog planiranja, samostalnosti i dugoročnog ulaganja. Sa druge strane, moji vršnjaci iz Južne Karoline, SAD, upoznali su me prošle godine sa njihovim investicijama, koje su aktivne već nekoliko godina. Za njih, to nije bilo ništa drugačije od svakodnevnice na koju su navikli.
Ta jedna unca i praćenje rasta srebra nateralo me je da bolje upoznam šta tome prethodi i da više o tome naučim, što postaje i način sagledavanja ostalih investicija. Pomoglo mi je da strateški ulažem novac i u svoj biznis, upravo zbog dugoročnog sagledavanja.
Tokom svoje srednje škole, jedini razgovori koji su uključivali zlato i srebro bili su nakit, lančići i slično. U najgledanijim medijima nije se moglo čuti više o investicionoj vrednosti i vrednosti štednje u zlatu i srebru, niti algoritam društvenih mreža to „favorizuje“. Osim ako mu ne nametneš, što je jedini cilj ovog teksta.
Istražite, čitajte, kritički sagledajte.
Krenite od istraživanja srebra i zlata, fizičke kupovine istog i ulaganja u fondove, jer je možda jednostavnije razumeti srebro i zlato od investiranja u druge tipove investicija, a vremenom ćete se upoznati sa diverzifikacijom investicija i šta ono zapravo podrazumeva. Izgradićete način sagledavanja i percipiranja svakodnevnice koji će vas voditi ka dobrim i promišljenim odlukama, a ono najvažnije, većem broju istih. Ako će vam biti lakše, zlato i srebro nastavljaju da budu deo mog portfolija.
Ipak, upamtite sledeće:
Od ove godine Kina je drastično ograničila izvoz srebra.
Venecuela je među trideset zemalja sveta sa najvećim rezervama zlata u svetu.
Vrednost zlata i srebra reaguje na globalnu (ne)stabilnost.
Zemlje sveta utrkuju se da povećaju svoje zlatne rezerve i da ih bezbedno čuvaju, efikasno skladište i pristupačno obezbede, što je nešto na šta i u Srbiji treba obratiti pažnju, uzimajući u obzir da naše zlato, sa teritorije Republike Srbije, kupujemo od kineske kompanije Ziđin.
Svet nastavlja da cirkuliše u promenama, koje su se pokazale kao jedine konstante. Ipak, zlato i srebro imaju i čuvaju svoju vrednost hiljadama godina. Najbolji dan za investiranje bio je juče. Drugi najbolji dan je danas.
Na našem sajtu ubrzo ćete imati i preporuke velikog broja knjiga, dokumentaraca i emisija o zlatu, srebru i ostalim finansijskim aspektima, a tekst završavamo upravo knjigom sa početka. Ako već niste, pročitajte knjigu „Bogat otac, siromašni otac“. Ako jeste, zapitajte se da li poštujete i primenjujete deo zakona iz te knjige.
Sadržina ovog teksta ne treba biti shvaćena kao finansijsko savetovanje, niti to može biti. Finansijske odluke donosite samostalno ili sa ovlašćenim licima.
